Uradi Sam Kreativnost Hoby

Dobro došli na forum
FORUM IMA GRUPU NA FACEBOOK-u https://www.facebook.com/groups/115667021788748/


Zadnje teme

» drveni ukrasi u flasi
Sre Okt 01, 2014 6:44 am od RkomsijaS

» Kineska tehnologija
Sre Okt 01, 2014 12:01 am od violeta13

» Jedna od mojih fontana
Uto Sep 16, 2014 5:29 pm od peradetlić

» Stege za lajsne (Edge Clamp)
Ned Avg 24, 2014 11:20 pm od kreca

» Crtanje i slikanje u globalu
Ned Avg 24, 2014 10:27 pm od ana.stanojevic.3551

» Sto na rasklapanje
Čet Avg 21, 2014 9:43 pm od connan

» Radim gradim TV
Čet Avg 07, 2014 8:57 pm od ciciban

» muzika koju slušamo
Čet Avg 07, 2014 8:48 pm od ciciban

» Nova kuhinja
Čet Jul 24, 2014 11:59 pm od connan

Pandorina kutija

Anketa

Oktobar 2014

PonUtoSreČetPetSubNed
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Kalendar Kalendar

Affiliates

free forum

  • Napiši novu temu
  • Odgovori na poruku

Tradicija-Stari zanati

Share

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Tradicija-Stari zanati

Počalji od Natali taj Sre Maj 12, 2010 3:53 pm

-Terzijski ili abadzijski zanat-



Terzije su majstori koji izrađuju odevne predmete muške i ženske nošnje od čoje , kadife, i atlasa za potrebe gradskog stanovništva.
Abadžije su krojači narodnog odela ( naziv usvojen posle II svetskog rata) izrađuju haljetke za potrebe sela od sukna, delimično od čoje i somota i sa upotrebom gajtana i
bućme.

Materijali koji su se koristili:

Čoha, čoja-vunena tkanina, sukno bolje vrste, lakše i lepše

Kadifa-svilena baršunasta tkanina

Atlas-sjajna svilena tkanina

Gajtan-pamučna,vunena ili svilena upredena ili pletena vrpca koja služi za porubljivanje i ukrašavanje odeće

Bućma-tanji svileni gajtan duplo upreden

Burma-svilena bućma duplo upredena

Srma-upredena metalna žica, bela i žuta(srebrna i zlatna).

Vez se izvodi iglom tzv. „šestica“ ( No6)
Pri vezu, materijal ( čoja i kadifa) se postavlja krućim papirom koji se fircanjem pričvrsti za tkaninu.

Šare koje se koriste:
Krma- dvokatna - trokatna, odnosno dvostruka trstruka;strukovi gajtana blago upedeni
Osmice -ornament u vidu neprekidnog niza osmica
Arslamčići-ornamenti u vidu S motiva u neprekidnom nizu
Kružići -spirala u nizu
Šlemići-celokupni vez na pešu fermana lociran između аrslamčićа i redova gajtana
Dikiši - ukrasni redovi gajtana, kosi i horzontalni
Tirizi - pravougaoni deo na poleđini ukrašen ornamentom u obliku slova M
Amparče - trougaoni komad u gornjem delu poleđine ukrašen vezom
Koltuci, ojme i sivrije- ornamenti najčešći u donjem delu rukava

-ODEVNI PREDMETI PROIZVODI TERZIJSKOG –ABADŽIJSKOG ZANATA-


Muška nošnja

Anterija-
Kratak gornji svečani muški haljetak, dužine do kukova, sa malim pravim prorezima sa strane. Otvoren celom dužinim, sa prednjim delovima na preklop, koji na grudima formiraju plitak izrez potkovičastog oblika. Zakopčava se na tri dugmeta petljicama od gajtana. Rukavi su dugački, pri dnu rasečeni, na kopčanje. Ukrasi od krme, redova gajtana, biljnih lozica, spirala i dr. Pružaju se duž ivica, zatim na grudima, pri dnu rukava i oko malog gornjeg džepa na levoj strani.

Fermen
Kratak gornji muški haljetak bez rukava, dužine do slabina. Visokog okovratnika, otvorenih celom dužinom, prednjih delova bez preklapanja i zakopčavanja. Srodan je po izboru materijala i načinu ukrašavanja anteriji i čini komplet sa njom. Kroji se dvojako . Iz tri, kada se sastoji iz poleđine i dva prednja dela „ peša“, ili iz sedam delova, kada se poleđina kroji iz pet delva. Fermen je najraskošnijie ukrašavan muški odevnpredmet. Ponekad sa toliko veza i utroška svilenog gajtana i bućme, da pokriva celu površinu čoje.





Ženska nošnja

Jelek- od crnog somota sa ukrasom od svilenog gajtana i bućme
- od raznobojnog somota sa ukrasom od srmenog gajtana i bućme
Kratak gornji ženski aljetak, bez rukava, dužine do više struka. Dubokog srcolikog izreza na grudima, prednjih delova sa minimalnim preklopom. Zakopčava se kopčama ili omčama i dugmadima od srmenih niti. Duž ivice teče krma, zatim redovi gajtana i najzad stilizovani ornamenti u nizu. Najviše ukrasa nose prednji delovi, na obe strane je uvek krupan ornament biljni u stilizaciji, a zatim srednji deo poleđine sa karakterističnom kompozicijom, sa osloncem na donji ivični ukras.




Libade – od svilenog atlasa,najčešče crne boje,i raznobojnog somota sa ukrasima od srmenih niti i šljokica.

Kratka ženska gornja odeća, dugačka do slabina, dugih, u donjem delu izrazito proširenih rukava. Spreda otvorena, zaobljenih prednjih delova, bez preklapanja i zakopčavanja. Ukras skoncentrisan duž ivica i oko kosih proreza na poleđini. Sastoji se od memica, gajtana, stilizovanih lozica i vreža, komponovanih u nizu. Vez od srmenih niti kreće se od reljefne do minuciozne tehnike, često sa filigranski urađenim detaljima, predstavlja vrhunsko zanatsko umeće.
Postava sa posebnom pažnjom odabrana za delove vidljive pri pokretima, kao što su prednji i donji delovi rukava. Najčešće korišćene tkanine su taft, rips, šanžan svila i dr.


Poslednji put izmenio Natali dana Čet Maj 13, 2010 8:07 pm, izmenio ukupno 4 puta

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Zenska domaća radinost

Počalji od Natali taj Sre Maj 12, 2010 4:36 pm



Ostali delovi nošnje su:
Suknja samoubirka




Suknja se tka u dva nita,u tzv. platnom tkanju,vunene osnove i potke jednake debljine.Niti su veoma tanke,jednokatne,dobro upredene.Bolje se postavljaju u osnovi vidu pruge,simetričnog redosleda od donje ivice
prema sredini,zatim ponavljenom od sredine prema pojasu.Prettkivanju crnim nitima daje pruge,pretkivanje raznobojnim nitima kockastim uzorak čitavoj površini.
Otkana suknja,spojenih pola i našivanje trake,ubira se za sitan nabor koristi se šipka dužine koliko je i suknja.Napravi se nabor , zatim se prošije po horizontali na rastojanje od svakih 10 do 15cm.i najzad šipka izvuče to se ponavlja do kraja.Tkanina prošivenih nabora dobro se pokvasi nad loncem vrijuće vode položi na sto,pritisne daskomi još dodatnom optereti.Tako stoji od 3 do 4 dana ,zatim se okači i suši u hladu na promaji.Kada se zašije pojas drikeri i kopča u pojasu suknja je završena.Dimenzije u proseku se:dužina 70cm,širina 3.10 do3,5m,nabori su široki 5 do 8mm.

Platnena podsuknja



Pamučna suknja se najkasnije javlja u odevnom inventaru žena sela Šumadije. Pružajući udobnost i slobodu pokreta, predstavlja haljetak žena svakog životnog doba pri obavljanju svakodnevnih poslova u kući i polju.
Izrađuje se od punijeg pamučnog platna ćnara, raznih boja, tkanog u dva nita prugastog i kockastog sitnog uzorka. U struku krupno nabranea pod uzanim pojasom, na vezivanje, od kolena naniže prošarana karnerom širine 22 do 25 cm, oivičena talasasto, tj. Polukružnim izrezima u nizu opšivenim tamnim pamučnim koncem. Kao ukras javljaju se još jedna do dve uzane trake od crnog satena.

Haljina-Košulja dugačka do članaka



Pojas -Tkanica


Tkanine u dva i četiri nita „u levle“, od vune, pamuka и i svile raznih boja, često u kombinaciji vune i pamuka, ili svile i pamuka. Boje složene u pruge. Muške na jednom kraju imaju rese duge i do 10 cm.
Čarape


Zubun-Dugačak prsluk uradjen od sukna i ukrašen gajtanima i vezom od srme.


Poslednji put izmenio Natali dana Čet Maj 13, 2010 8:06 pm, izmenio ukupno 3 puta

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Krojevi i šeme narodne nošnje

Počalji od Natali taj Čet Maj 13, 2010 1:23 pm

-Fermen-muški prsluk-




Ornamenti na muškom prsluku u obliku slova M






-Jelek-




Motivi veza na jeleku

Arslamčići
















-Libade-
Iz muzeja



Kroj libada


Vez za libade








Autorice radova su clanice udruzenja Stari zanati Kragujevac.


Poslednji put izmenio Natali dana Čet Maj 13, 2010 8:04 pm, izmenio ukupno 2 puta

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Kako su se nekad radili ručni radovi

Počalji od Natali taj Čet Maj 13, 2010 4:23 pm

-Da se ne zaboravi-

Sve o običajima mozete pogledati ovde www.etnografskimuzej.rs













Poslednji put izmenio Natali dana Čet Maj 13, 2010 8:17 pm, izmenio ukupno 2 puta

Pandora
Admin
Admin

Broj poruka: 695
Datum upisa: 06.05.2010
Godina: 40
Lokacija: Smed. Palanka

Re: Tradicija-Stari zanati

Počalji od Pandora taj Čet Maj 13, 2010 6:39 pm

Imam srpsku gruzansku nosnju, jos je moja prababa nosila, vremenom se izgubila kecelja. Zanima me kako izgleda kecelja koja bi odgovarala toj nosnji i gde moze da se naruci.

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Re: Tradicija-Stari zanati

Počalji od Natali taj Čet Maj 13, 2010 7:56 pm

Pandora ::Imam srpsku gruzansku nosnju, jos je moja prababa nosila, vremenom se izgubila kecelja. Zanima me kako izgleda kecelja koja bi odgovarala toj nosnji i gde moze da se naruci.

Ovde www.srbijanskivez.co.rs mozeš naći izuzetno lepe delove narodnih nošnji,a ako hoces možeš i sama da je napravis od crnog plisa i da je ukrasiš vezom.

kroki
zaslužan član
zaslužan član

Broj poruka: 94
Datum upisa: 18.05.2010

Re: Tradicija-Stari zanati

Počalji od kroki taj Pon Maj 24, 2010 4:12 pm

Hvala na lekciji.
Vidim da poznajes ove stvari.Oduvek se pitam koliko je tu uticaja bilo sa strane,a koliko su ljudi sami bili inventivni.Jel znas nesto o tome?

Danijela73

Broj poruka: 12
Datum upisa: 24.06.2010
Godina: 41
Lokacija: Beograd/Rakovica

Re: Tradicija-Stari zanati

Počalji od Danijela73 taj Pet Jun 25, 2010 10:07 am

Odlična tema, uživala sam čitajući.
Moj pokojni deda je bio kožuvar - ćurčija. Ne znam od koga je naučio zanat, ali je bio majstorčina. Žao mi je što nemam ni jedan njegov rad... umro je kada sam ja bila klinka, a mog oca to baš i nije interesovalo... a ni mene tada da budem iskrena.
Strašno me je nervirala dedina radionica i obilazila sam je u širokom luku, jer se svuda širio "miris" uštavljenih jagnjećih koža :oops:

Natali
počasni član
počasni član

Broj poruka: 89
Datum upisa: 07.05.2010
Godina: 48
Lokacija: Kragujevac

Re: Tradicija-Stari zanati

Počalji od Natali taj Čet Jul 08, 2010 11:13 am

Ni mene nisu zanimale takve stvari,a sada bih da znam,al nemam koga da pitam. cry Pradeda mog muza je takodje bio curcija i od njegovog zanata je ostala samo masina za sivenje PFAFF, stara 100 godina i na kojoj sada ja sijem. :)
  • Napiši novu temu
  • Odgovori na poruku

Sada je Uto Okt 21, 2014 10:41 am